Nisi sama – tvoja snaga je veća nego što misliš
Reč psihologa
Reč psihologa pruža stručnu psihološku podršku ženama obolelim od karcinoma koje se suočavaju sa emocionalnim izazovima tokom dijagnostike, lečenja i oporavka. U trenucima kada se suočavamo sa strahom, neizvesnošću i brojnim pitanjima, reč podrške i razumevanja može imati posebnu snagu. Psihološki osvrt pomaže da zastanemo, sagledamo svoja osećanja i pronađemo unutrašnji mir i snagu da nastavimo dalje
Kada se suočimo sa dijagnozom
Saznanje da u telu postoji karcinom često dolazi kao iznenadan prekid dotadašnjeg života. Jedna rečenica lekara podeli vreme na pre i posle.
U tom trenutku ne reagujemo svi isto – ali gotovo niko ne ostaje ravnodušan. Prva reakcija je često šok. Um može da se „zamrzne“, misli se usporavaju, telo deluje kao da ne pripada nama. Nakon šoka dolazi neverica – „Ovo se meni ne dešava“, „Sigurno je greška“, „Ja se dobro osećam“. Neverica je prirodan pokušaj psihe da nas zaštiti od preplavljujuće realnosti.
Kako se dijagnoza potvrđuje, javljaju se ljutnja i bes.
Ljutnja na telo koje je „izneverilo“, na lekare, na sudbinu, na druge koji su zdravi. Ponekad i na najbliže.
Važno je reći da ljutnja nije znak slabosti, već znak da se u nama budi snaga, energija života koja se opire gubitku.
Kod nekih žena pojavljuje se i faza neopravdanog ili magijskog optimizma – verovanje da će sve „samo proći“, da se o bolesti ne mora govoriti, da emocije treba potisnuti. I ova faza ima svoju funkciju, a to je da daje predah dok psiha ne bude spremna da ide dalje.
Tek kasnije, postepeno, dolazi prihvatanje – ne kao odustajanje, već kao realan pogled – „Ovo mi se dešava. Nisam kriva. I mogu da tražim podršku.“
Eros i Tanatos – borba života i straha
Bolest često probudi duboke, arhetipske sile u čoveku.
S jedne strane je Tanatos – strah od smrti, gubitka, nestajanja, bola, napuštanja.
S druge strane je Eros – potreba za životom, dodirom, smislom, bliskošću, ljubavlju.
Žena koja se suočava sa karcinomom često istovremeno oseća: strah od smrti i snažnu želju da živi, tugu zbog gubitka zdravlja i zahvalnost za male trenutke, potrebu da se povuče i potrebu da bude viđena i podržana.
Ova unutrašnja borba može biti zbunjujuća i iscrpljujuća. Mnoge žene se pitaju:
– „Zašto sam ljuta ako želim da ozdravim?“
– „Zašto se osećam krivo kad mi je dobro?“
– „Zašto se plašim i kada su nalazi bolji?“
Odgovor je jednostavan – ZATO ŠTO STE ČOVEK.
Strahovi koji se bude
Bolest ne pogađa samo telo – ona dotiče identitet, ženstvenost, seksualnost, odnose, planove.
Česti strahovi uključuju:
– strah od smrti i bola
– strah od promena na telu
– strah od gubitka kontrole
– strah da ćemo biti teret drugima
– strah od odbacivanja
– strah da više nećemo biti „iste“
O tim strahovima se često ćuti – iz želje da se zaštite drugi. Ali neizgovoreni strahovi imaju moć da se uvećavaju.
Zašto je podrška važna
Isceljenje nije samo medicinski proces. Ono je i emocionalni, psihološki i relacijski put.
Kada žena dobije prostor da govori, da bude shvaćena, da ne mora da bude „jaka“ – tada se aktiviraju njeni unutrašnji resursi.
Udruženje Budite uz nas postoji upravo zato:
– da žena ne bude sama u ovom iskustvu
– da ima gde da donese svoju tugu, ljutnju, nadu i snagu
– da nauči da sluša svoje telo, ali i svoje emocije
Ovde je dozvoljeno sve što jeste – i strah i nada.
Ovde se uči kako da, i u bolesti, ostanemo svoje.
