Fizički i emotivni aspekt straha kod žena koje su se suočile sa karcinomom
Strah kod žena posle karcinoma je čest i može se pojaviti i nakon završetka lečenja. Strah je jedan od prvih osećaja koji se javljaju kada se suočimo sa dijagnozom karcinoma.
Ali on često ne nestaje ni kada se lečenje završi i kada nalazi budu dobri.
Može se pojaviti tiho, u mislima, ili snažno, pred kontrole, u nekom novom bolu u telu, ili u trenutku kada čujemo tuđu priču o bolesti.
Strah nije samo u glavi. On živi i u telu i u srcu. Pogledajte i naš članak o telu žene posle karcinoma.
Zato je važno da razumemo i njegov fizički i njegov emotivni oblik.
Kako se strah oseća u telu
Kada se uplašimo, telo reaguje kao da želi da nas zaštiti.
Pokreće se snažna telesna reakcija, koja može izgledati ovako:
- ubrzan rad srca,
- osećaj stezanja u grudima,
- plitko disanje,
- drhtavica ili znojenje,
- napetost u mišićima,
- mučnina ili nelagodnost u stomaku,
- izražen umor.
Kod žena koje su prošle kroz karcinom, ove telesne promene često bude dodatni strah:
„Da li se nešto vraća?“
I tako telo i misli mogu ući u krug u kome jedno pojačava drugo.
Kako se strah kod žena obolelih od karcinoma doživljava kroz misli i emocije
Na emotivnom nivou, strah se često pokazuje kao:
- stalna briga i napetost,
- teškoće da se opustimo čak i kada su nalazi dobri,
- osećaj da nemamo kontrolu nad budućnošću,
- tuga, bes ili povlačenje,
- potreba da budemo same,
- strah da opteretimo druge svojim mislima.
Mnoge žene kažu:
„Ne znam zašto se ovako osećam, trebalo bi da budem srećna.“
Ali ovakva osećanja ne znače nezahvalnost ili slabost. Ona znače da je telo preživelo, ali da se duša još uči da veruje da je bezbedno.
Telo i emocije idu zajedno
Naše telo i naše emocije su povezani. Kada se uplašimo, telo se stegne. Kada se telo umiri, lakše se umire i misli.
Zato je važno da ne ignorišemo ni telesne ni emotivne signale, već da ih slušamo sa razumevanjem i nežnošću.
Šta može pomoći
Strah ne mora da nestane da bismo mogle da živimo dalje. Ali možemo naučiti da ga smirimo i da mu ne dozvolimo da vodi naš život. Nekim ženama pomaže:
- razgovor sa lekarom o onome što ih brine,
- razgovor sa psihologom,
- deljenje osećanja sa ženama koje razumeju,
- lagana fizička aktivnost,
- vežbe disanja i opuštanja,
- dopuštanje sebi da kaže: „Danas mi je teško“.
I sve to je deo ozdravljenja.
Podrška u okviru udruženja – udruženje žena obolelih od karcinoma
U našem udruženju znamo da se strah lakše nosi kada se podeli. Strah kod žena posle uspešnog lečenja karcinoma je normlana stvar.
Kroz razgovore, druženja i psihološku podršku, žene imaju priliku da govore otvoreno o onome što ih muči, bez osuđivanja i bez potrebe da budu „jake“.
Zajedno učimo kako da ponovo verujemo svom telu i sebi.
Poruka za kraj – kako se nositi sa strahom posle karcinoma
Znaj da nisi sama ako osećaš strah.
Teškoće su normalne i imaš pravo na njih.
Podrška ti pripada kada ti je potrebna.
Strah ne mora da nestane da bi život išao dalje.
Dovoljno je da ne ideš sama kroz njega.
Ako ti je potreban razgovor ili podrška, naše udruženje ti stoji na raspolaganju.
Zajedno je lakše.